Priča o STRAHU
Nekada davno živio je jedan kralj koji je imao veliki dvorac. Čudan dvorac.
Zidovi, plafoni, pod, sve je bilo obloženo ogledalima. Milionima ogledala.
Jednog dana, kada nikoga nije bilo, u dvorac je uspio da uđe jedan pas. Iznenađen, počeo je da se okreće oko sebe. Odjednom, bio je okružen sa mnoštvom pasa. Bilo ih je svuda i bilo ih je bezbroj! Pokazao im je zube no u istom trenuntku i ostali psi pokazaše zube. Počeo je da reži ne bi li ih zaplašio, ali svi psi počeše da reže. Shvatio je da više nema kuda, da je u opasnosti i počeo je da laje. Ali svi psi su lajali na njega!
Sutradan ujutru dvorjani su našli psa mrtvog, samog samcijatog, između mnoštva ogledala.
Nikoga nije bilo u blizini.
Uginuo je u borbi sa milionima vlastitih odraza – odraza vlastitih strahova. Svijet je samo odraz onoga što je u nama. Svijet je ustvari samo naše veliko ogledalo.
A šta to ustvari nosimo i preslikavamo oko sebe? Energiju koja je ostala iz nekog bivšeg događaja. Npr., mama i tata su se svađali i sada se uplašim kada god neko povisi ton na mene!
Ostali su u nama ti stari programi koji reagiju prije nego ih osvijestimo. A programi se mogu mijenjati jer tijelo reaguje po navici dok ne osvjestimo i počnemo razmišljati na drugačiji način. Ključ je: OSVIJESTITI, OBESMISLITI (obično je dovoljno samo racionalno sagledati) I NADIĆI STRAH.
Suočiti se i demistificirati.
Iz ranjenog djeteta pogledati stvari iz pozicije “starijeg ili starije JA” i reći sebi: “OK, iako me strah mogu ići u HRABROST – mogu ići iz žrtve u MOĆ!”
Znate li uopšte šta je razlika između kukavice i hrabre osobe? Mislite li da se hrabri ne boje? Ne.
Istina je da se i hrabra osoba boji, samo je odlučila da ipak krene i prednost da onome što joj je zaista važno!
