STRES zbog govornice?!
Nekada davno živio je jedan kralj koji je imao veliki dvorac. Čudan dvorac.
Zidovi, plafoni, pod, sve je bilo obloženo ogledalima. Milionima ogledala.
Jednog dana, kada nikoga nije bilo, u dvorac je uspio da uđe jedan pas. Iznenađen, počeo je da se okreće oko sebe. Odjednom, bio je okružen sa mnoštvom pasa. Bilo ih je svuda i bilo ih je bezbroj! Pokazao im je zube no u istom trenuntku i ostali psi pokazaše zube. Počeo je da reži ne bi li ih zaplašio, ali svi psi počeše da reže. Shvatio je da više nema kuda, da je u opasnosti i počeo je da laje. Ali svi psi su lajali na njega!
Sutradan ujutru dvorjani su našli psa mrtvog, samog samcijatog, između mnoštva ogledala.
Nikoga nije bilo u blizini.
Uginuo je u borbi sa milionima vlastitih odraza – odraza vlastitih strahova. Svijet je samo odraz onoga što je u nama. Svijet je ustvari samo naše veliko ogledalo.
A šta to ustvari nosimo i preslikavamo oko sebe? Energiju koja je ostala iz nekog bivšeg događaja. Npr., mama i tata su se svađali i sada se uplašim kada god neko povisi ton na mene!
Ostali su u nama ti stari programi koji reagiju prije nego ih osvijestimo. A programi se mogu mijenjati jer tijelo reaguje po navici dok ne osvjestimo i počnemo razmišljati na drugačiji način. Ključ je: OSVIJESTITI, OBESMISLITI (obično je dovoljno samo racionalno sagledati) I NADIĆI STRAH.
Suočiti se i demistificirati.
Iz ranjenog djeteta pogledati stvari iz pozicije “starijeg ili starije JA” i reći sebi: “OK, iako me strah mogu ići u HRABROST – mogu ići iz žrtve u MOĆ!”
Znate li uopšte šta je razlika između kukavice i hrabre osobe? Mislite li da se hrabri ne boje? Ne.
Istina je da se i hrabra osoba boji, samo je odlučila da ipak krene i prednost da onome što joj je zaista važno!
